Vihor
U tisini i osami prolaze dani. Dugi i mucni. U paklu je lakse biti i ne imati kud? nego ziveti ovo sto se na izgled zivotom zove. Prohujalo sa vihorom ili prohujao vihor i za sobom ostavio pustos kao kakav tornado. I time se dici, tako mali , a tako rusilacki. Otkud sada to? Da li je snaga u umu ili u fizickom modelu? To niko nikada nece saznati. On to vesto sakriva, menjajuci maske kao kakav glumac u antickom pozoristu. I smeje se publici onako podlo iza scene, doduse ne u lice sto govori o njegovoj prirodi. Pokvareno, zar ne? I sta sada uciniti sa njime kada je tu, prisutan, ne mozes ga izbeci , a i zaobici, a pri tome je stetan, suvisan, bespotreban, stvara probleme, muci i mnogo toga - ruznog. Kada bi postojao neki carobni stapic, kao u bajkama, i paf #4##***#4#$$# nestao je, ha!? Ali to je samo u bajkama ovo, naizgled "paf" bi bila cista iluzija, zavarvanje svesti, pokusaj bekstva iz ovog postojeceg, pa sta onda? Neka ga, neka cuti, mozda nekada, ako ga lepo zamolim da ode stvarno ODE. To bi bilo predivno. ZIVELI!!!