Kojim putem...?

Snovi

                          U jutro stara vodenica sanjari,

                           sunce obasjava  potok.

              Zivela je u svom svetu satkanom od snova, figura od plastelina i hartije, kosmicke svetlosti, neunistive energije... Zica po kojoj je hodala bila je tanka i cesto pretila padom u prazno. Ali, umetnost je umetnost, rizik je rizik, a zivot je i onako samo prah. Nije se osvrtala na price unaokolo. Zelela je sebe onakvu kakva jeste,a ne onakvu kakvom drugi zele da je vide. Njena masta je vodila u druge svetove; neobicne, izvrnute, lepe, njoj drage. Uvek su putovanja bila drugacija, nikada ponovljena... Svetlost, boje, mirisi...bii su razliciti u razlicitim prostorima, galaksijama. Jednom je srela njega, Istinskog. Bili su iz isog sveta. Imali su iste snove, a pri tome su mogli i da se dodiruju, stvarno, nezno, a ipak vanzemaljski.  KOSMOS JE ZAUVEK BIO NJIHOV!

                            U jutro novi list vragolasto se promalja

                             kroz otvoren prozor.