U pogledu praznom ogleda se zivot, proteklo vreme predjasnjih muka, i suza kane na sto neostvarenih zelja i poraste potreba za novom atrakcijom. I bi sve ono sto se novinom naziva i ucini radost svima nama. Zasija sreca u oku i ponovna nada rastera agoniju nepostojeceg, sramnog, obesrabrujuceg. U oblacima prozracnim
zraci sunca.
Samoca nekada i ne prija, ali prosto je neizbezna da bi se sredile misli upletene u najdube i najmracnije tacke nas samih. I onda baba-roge, slepi misevi, blesa i cudesa i mnogo toga strasnog, ruznog, necega sto zivot moze da ugrozi, a snaga je potrebna da se borba izvojeva i bitka dobije. A kada misli predju u realnost tek tada nastaje ono, ono najteze i najgore, ufff samo da prodje sto pre i da bude sve ok. A onda lagano, na vrhovima prstiju, ples u ritmu zivota bezbriznog,relaksirujuceg, pitkog kao casa dobrog vina na popodnevnom suncu uz sum prolecnjeg lisca i zubor sanjive reke. Ajmo malena lagano, samo lagano sa dubokom verom i jakom nadom. Zivot treba tek ziveti i radovati mu se!
U praskozorju krik pleplasene duse
Na stolu buket jorgovana